Већ сам почео да пишем о женама у Србији, када ме је затекао текст Истока Павловића о Теслином погледу на тај род. Био сам пријатно изненађен; пријатно зато што запажам ствари сличне онима које наводи Тесла, а изненађен тиме колико је тренд већ тада узео маха.
Тесла пре 100 година каже апокалиптички да је „растућа тенденција жена да засене мушкост знак цивилизације у пропадању.“ Едгар Морен запажа у „Духу времена“ пре 50 година да постоји „добро позната развојна одлика, феминизација цивилизација које су достигле одређени степен благостања и тај „процват“ је сам по себи „декаденција“ јер „размекшава.“ Данас, ово је велика тема о којој се раде студије, пишу књиге и расправљају томе посвећене катедре, али се много пажљивије бирају речи. Ако на јавном скупу кажете да су жене паметније од мушкараца, добићете аплауз. Само пробајте да кажете обрнуто! Чак назнака таквог мишљења, једна трапава формулација у том смеру, коштала је Ларија Сомерса, ректора Харварда, фотеље.